СТРУЧНИ ЖИРИ

Јулија Дина Хесе ради као драматуршкиња, редитељка и презентерка. Позицију уметничког директора напушта 2018. године како би се фокусирала на интернационалне пројекте и копродукције. Као стипендиста пост-дипломског програма уметничке медијације Hildesheim-Marseille, од 2019. године ради на својој докторској дисертацији: Еколошка одрживост у наративу и естетици позоришта за младе. Тренутно обавља функцију потпредседнице удружења ASSITEJ у Немачкој, и координира програмом “Интернационалне размене редитеља”. Такође, од 2024. године представља ASSITEJ Немачка као чланица саветодавног одбора плесне и позоришне секције на Гете институту. Уз свој уметнички рад, посвећен интердисциплинарним перформансима, Јулија је предавачица на Универзитету у Мунстеру, коуредница књиге “Дечије позориште. Позориште за младе. Будући жанровски трендови”, и ауторка бројних радова и поглавља у области позоришта за младе.

Никола Маринков (1990.) дипломирани је дизајнер светла из Новог Сада који тренутно живи и ради у Немачкој. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду где је већ током студија радио као дизајнер светла на неколико представа у Позоришту Промена. По завршетку студија професионално искуство као дизајнер, мајстор и техничар светла стицао је током запослења у Позоришту младих (Нови Сад/Србија), а потом и у СНП-у (Српско народно позориште, Нови Сад/Србија) где је радио на бројним представама као део ауторског тима и у њиховој техничкој реализацији. Поред рада у институцијама Никола има и велико искуство у самосталном ангажману: као дизајнер светла био је део бројних ауторских тимова позоришних и културних пројеката широм Србије и региона, а такође је био и део многих позоришних и музичких фестивала у земљи и иностранству и као учесник и као део техничке реализације. Такође, током четири године рада у Студио Берар стекао је велико искуство у раду на различитим врстама догађаја културног, спортског и забавног карактера. Међутим, од целокупног досадашњег искуства, Никола увек радо издваја ФЕП (Фестивал еколошког позоришта за децу и младе) у Бачкој Паланци, где је више од 10 година био технички директор и члан организације као и рад у ННТ-у (Новосадски нови театар) зато што су то две организације при којима је стицао своја прва искуства у позоришту за децу и младе и открио најлепше стране свог посла. Представе у којима је Никола учествовао освајале су (и даље освајају) бројне награде на Фестивалима широм Европе, а он сам је добитник M.I.C.K награде (Младост, иницијатива, циљ, катарза – за најбољег младог ствараоца у области позоришне уметности) на фестивалу А.Н.Ф.И. Театар у Kраљеву 2016. године. Тренутно је запослен као дизајнер светла у Градском позоришту Средње Саксоније у Фрајбергу (Mittelsächsisches Theater Freiberg) у Немачкој.

Предраг Грујић (1993.) дипломирао је глуму на Академији уметности у Београду и класи професорке Драгане Варагић. Члан је ансамбла луткарске сцене Народног позоришта ”Тоша Јовановић” у Зрењанину. Осим у Зрењанину остварио је улоге и у позориштима широм Србије као што су ”Бошко Буха”Београд, Позориште лутака ”Пинокио”Земун, Народно позориште Сомбор, Народно позориште ”Стерија” у Вршцу, итд. Освојио је неколико признања за свој рад на националним и међународним фестивалима од којих истиче Награду за најбољег глумца ”Милена Саџак” на 52. сусретима професионалних позоришта лутака Србије, где и после две године осваја Награду за најбољу улогу (улога БУК) за представу ”Прадевојчица”. На овом фестивалу заједно са матичним ансамблом два пута осваја и престижну Награду ”Јанко Врбњак” за колективну анимацију . На 3. Међународном фестивалу професионалних луткарских позоришта за децу ”ЛУТ фест” у Источном Сарајеву осваја Награду за анимацију и глуму, а на 21. Међународном фестивалу позоришта за децу у Баљалуци осваја Награду за најбољу улогу (улога Фолк) за представу ”Бела грива”. Предраг Грујић припада најмлађој генерацији луткара Србије, која са собом носи одговорност афирмације луткарства којем због небриге и маргинализације прети пад квалитета и нестајање. Предраг је са својим талентима, занатом који је стекао не само школом него и радом са старијим колегама у ансамблу , као и немерљивом љубављу које гаји према свом послу пример долазећим генерацијама луткара и потенцијална слика будућности овог сектора.