IN MEMORIAM
проф. др ИСИДОР ГРАОРАЦ
Трећег септембра дочекала нас је тужна вест да се упокојио велики српски педагог и још већи Човек проф. др Исидор Граорац. Исидор је био један од оснивача Фестивала еколошког позоришта за децу и младе и његов дугогодишњи духовни и идеолошки обликоватељ.
”Фестивал је почео да се ствара још пре но што је Први настао. Имао сам част и срећу да учествујем у настајању „Различка“, да с Бубом и Надом учим од деце, а заједнички изграђујемо извесне вредности, идеју-слутњу, неку визију живота и бољег света, да заједнички, на различите начине радимо на томе… Од почетка покушавам као и у овом моменту, да формулишем и дечије и наше слутње и очекивања.”
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1996. година
(Са лева на десно: Катарина Гарамхеђи, Снежана Булаић, Исидор Граорац, Љубица Буба Ковачевић и Нада Маринковић)
Био је дугогодишњи члан Савета и веома често члан стручног жирија, а највећи утицај на развој Фестивала и очување његових вредности имао је кроз координисање и модерирање стручних уметничко-педагошких трибина готово пуних 15 година од оснивања Фестивала.
„Екологија духа детета данас и овде (треба да буде), пре свега, екологија МИРА. Екологија духа детета није идеологија, није политика, није религија, није партикуларна свест. Она се сматра глобалним и холистичким знањем о свету.“
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1996. година
Фестивал еколошког позоришта за децу и младе (1996.)
На трибинама су учествовали реномирани драмски уметници и педагози као и сви они којих се тицала будућност фестивала и обликовање његове структуре и вредности.
„Уколико смо приморани да се одредимо и одређујемо према будућности, а то значи према детету и детињству, значи да треба још самосвесније да пристанемо уз игру и уметност, да своје поверење поклонимо онима који долазе — деци.“
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1998. година
Фестивал еколошког позоришта за децу и младе (1998.)
У Исидоровим забелешкама са трибина у форми дубоких промишљања стварности света и детета у њему које су објављиване у фестивалским билтеним, данас 32 године након оснивања види се визионарски поглед на изазове са којима ће се фестивал сусретати, могуће аутентичности и неколико трновитих и по који утабан пут могућности. Постављао је питања, како то одликује и свако уметничко па и драмско дело, која ће дати не само правац него и ветар у леђа свему ономе што ће фестивал неколико година након тога и даље покушавати да сустигне, објасни, осети, пружи и створи.
„Шта је то ‘еколошки драмски текст’?
Да ли је то Хамлет?
Бетовенова Пета симфонија?... Герника?...
Права уметност је страшно еколошка.
То је добра уметност.
Ми данас знамо да се човечанство две хиљаде година понашало антиеколошки.
Уметност и данас обликује еколошке оазе.
Екологија је поглед на свет.
Слаба представа не може бити награђена на еколошком фестивалу.”
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1998. година
Скупштина Фестивала еколошког позоришта за децу (1997.)
„Кад вам се на сцени појави права уметност, онда се догоди здравље.“
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1997. година
Владета Јеротић на Фестивалу еколошког позоришта за децу и младе са оснивачима (Са лева на десно: Нада Маринковић, Исидор Граорац, Владета Јеротић, Љубица Ковачевић)
„Шта је дете? Чија су наша деца?
Афирмација аутентичног духа детета може бити екологија духа.“
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1995. година
Јелисавета Карађорђевић на 7. Фестивалу еколошког позоришта за децу (2001. година)
Захваљујући његовом ангажману и љубављу према фестивалу и Предшколској установи ”Различак” којом је заразио многе, Фестивал су посетили многи значајни људи свога времена као што су Владета Јеротић, Љубивоје Ршумовић, Раша Попов, Душко Трифуновић, принцеза Јелисавета Карађорђевић и многи други, а Матија Бећковић је овако говорио о њему:
”Исидор Граорац је збирно име. Тешко би било побројити колико се презимена подвижника и просветара под презименом Граорац крије и колико је Исидора стало у том једном и неуморном који нам је преостао и који не посустаје и с подједнаким жаром и у наше дане верује у важност знања, смисао васпитања и образовања. Још нисмо сигурни долази ли нам из далеке прошлости или далеке будућности. У његовом лику и имену одазивају се методији, ћирили, вукови, текелије, пукјани, грчићи и доситеји... и толике знане и незнане лучоноше. Исидор Граорац наговештава да су сви они још здрави и живи.”
1999. године Исидор Граорац постаје кум Предшколске установе Различак (оснивача Фестивала еколошког позоришта за децу и младе), уочи различкове славе Благовести.
„Повремено, у историји културе и цивилизације, остаје нам да критеријуме и мерила вредности препознајемо загледани у Небо и Децу.”
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1997. година
Исидор Граорац на слави у Различку
Различку је био као отац, пријатељ, колега, а понекад и као једно од радознале деце... Његове беседе на славу Благовести, пуне љубави и дубоког промишљања, памтиће многе генерације.
Остаће вечно у нашим срцима, уткан у вредности које се преносе у Различку и на Фестивалу еколошког позоришта за децу и младе.
Сахрана ће се обавити у понедељак 7.9.2026. године у 12 сати на Градском гробљу у Новом Саду.
Нека му је вечна слава и хвала!
„ Као да неко други у ово јесење свитање држи моје перо, нешто исписује, а ја ходам Узаном улицом, гурам се кроз гомилу деце у биоскопској сали у Паланци, тражим жири... Представа почиње!
Позвани смо да сањамо. Не знам да ли сам био искрен и кад сам лагао.
А хтео сам да мењам свет.
Зашто?
Да, јер ништа лепше под Сунцем, него под Сунцем живети.”
Исидор Граорац за фестивалски билтен 1998. година
"ИЗ УСТА МАЛЕ ДЈЕЦЕ И ОДОЈЧАДИ НАЧИНИО СИ СЕБИ ХВАЛУ"
(Пс. 8,3)
Последње писмо професору
Тешко је говорити о стварима и појавама о којима је одавно све већ неко други рекао, о којима је већ одавно све и записано. Тешко је понекад било разумети, а онда и говорити о чему нас је професор Исидор Граорац подучавао и за шта се залагао представљајући нам различите приступе и педагошке правце теорије и праксе. Многи нису разумели педагога који је промовисао антипедагогију и заједнички живот деце и одраслих као модел пост педагогије! Пријатељство са децом.
Величајући значај сусрета са децом, често је цитирао јеванђељску поуку Спаситеља: "Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско" (Мт. 18,3.) Овим Спаситељ света објављује и упућује своје ученике и објашњава им да су на духовном плану деца далеко испред одраслих и поучава да бисмо духовно узрасли треба поново да постанемо деца.
И много пре него смо разумели речи нашег Господа и Спаситеља, наш професор нас је најпре личним примером, а онда и примерима из највећих пегадошких дела управо упућивао на тај једини исправан пут: "Како да поново постанемо и будемо као деца"! Потврду својих идеја проланазио је често у делу и речима Марије Монтесори, да "Непозната енергија која може помоћи човечанству налази се управо у детету", а онда и закључује да је та благотворна енергија детета уствари насушнa потреба нас одраслих!
Када смо му презентовали наше смеле и другачије педагошке замисли и идеје највећи комплимент од њега смо добијале реченицом изговореном са изразима дечијег чуђења, али и истинске радости на његовом лицу: Па Ви сте ЛУДИ! Касније када смо читали да је Ап Павле у својој Првој посланици Коринћанима својим следбеницима упућивао сличне поуке: "Ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар." Разумели смо нашег професора и охрабрени са радошћу пристајали и у томе се до крајњих граница трудили да чинимо "лудости". Апостоли су за себе говорили "Ми смо будале Христа ради! То јест будале пред светом и за свет, но не пред Богом и за Бога. Он је знао да ће наше залагање за нове и другачије идеје и програме с почетка наилазити на неразумевање, отпоре и осуду! Али нам је прилазио и будно пратио и на крају често додатно подстицао сваку нашу "лудост"! А даље браћо што год је ИСТИНИТО, што год је ПОШТЕНО, што год је ПРАВЕДНО, што год је ЧИСТО, што год је ДОСТОЈНО ЉУБАВИ, што год је на ДОБРОМ ГЛАСУ, било која ВРЛИНА, било шта похвале достојно, ТО МИСЛИТЕ.” (Филипљанима, поглавље 4, стих 8) Сада тек знамо да је свака његова поука и мисао имала утемељење и потицала из Св Јеванђеља. Стога ни не чуди због чега сам му се последњих година често у обраћању по некој мени неразумљивој инерцији обраћала уместо са професоре - "Оче". Збуњена овом случајношћу нисам разумела зашто ми се то дешава. И он се смејао, али смо обоје знали да ништа не бива случајно!
Постоје само два пута, један је пут живота, а други смрти. Велика и непремостива је разлика између та два пута. Прва књига коју нам је проф. Граорац као кум дечијег вртића Различак поклонио о Благовести 1999. зове се "Лек бесмртности". Иако се данас опраштамо од нашег професора јер медицински лекови нису могли да продуже његов овоземаљски живот, ми знамо да је он ту са нама, да је још увек жив, јер је својим делом и животом и надасве љубављу одавно примио лек бесмртности! Да би се живело-ваља мрети. Да би се доброчинило, треба се посвећивати другоме." Пуна вредност човека, нешто у чему се сав он доживи, једино се испуњава у тежњи да оно што је најбоље у нама вежемо за друге, да себи најдражи део себе уложимо у дело које ће припасти свима" (М.Настасијевић)
Хвала Вам професоре на бескрајној љубави, на свим педагошким и животним лекцијама које сте нам ненаметљиво и са низмерном готово дечијом радошћу деценијама уназад преносили и несебично делили нама вашим студентима.
"А сада остаје вера, нада, љубав, ово троје; Али од њих највећа је љубав!"
Нека Вам драги наш професоре, до нашег следећег сусрета Господ подари рајска насеља и вечни живот у Царству Небеском! Амин Боже дај
кумица Буба
БИОГРАФИЈА
Исидор Граорац рођен је 1947. године у Ковиљу. Завршио је Филозофски факултет у Београду, где је дипломирао на Одсеку за педагогију (Игра и слобода као начела васпитања у делу Фребела и Марије Монтесори), магистрирао је на интердисциплинарном смеру из антропологије (Методолошки проблеми у савременој немачкој педагогији), где је и докторирао под менторством др Александре Марјановић (Утицај схватања о васпитању на вербалну комуникацију између васпитача и деце).
Радио је као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду, предавао је педагогију и психологију у Балетској школи и био је запослен у Центру за социјални рад. Од године 1980. до пензионисања 2015. предавао је педагошку групу предмета на Педагошкој академији у Новом Саду. Као хонорарни наставник предавао је такође на Филозофском факултету у Приштини, Бања Луци и на Учитељском факултету у Лепосавићу.
Боравио је више пута на студијским путовањима у Немачкој, и то најдуже, два семестра, у Падерборну 1978/79. и четири месеца у Монтесори центру у Минстеру (2002).
Објавио је већи број расправа у часописима и просветним листовима и учествовао на великом броју стручних скупова у Југославији; такође на неколико у Немачкој и Аустрији. Организовао је десетак стручно научних скупова о образовању. Такође велики скуп у САНУ, Огранак у Новом Саду 2005, ДУХОВНОСТ И ОБРАЗОВАЊЕ – Дијалог са делом Владете Јеротића, био је значајан скуп у СПОМЕН САНДИ МАРЈАНОВИЋ. Године 2002. организовао је међународни скуп: СТВАРАЛАШТВО У МОНТЕСОРИ педагогији 2006. и други.
Био је и председник Пријатеља деце Војводине од 1994. године и један од оснивача (1995.) сада већ традиционалне манифестације Фестивал еколошког позоришта за децу и младе која се сваке године у августу реализује у Бачкој Паланци.
Библиографија:
”Тамо далеко, Деца у изгнанству: сведочења, мисли и поруке”, Педагошка академија, Београд, 1993.
”Васпитање и комуникација – Могућности освешћивања педагогије”, Матица српска, Нови Сад, 1995.
”Свети Сава и школа”, Народна и универзитетска библиотека, Приштина, 1997.
”Предшколска педагогија”,, Завод за уџбенике, Београд 2017.
"Детињство у прошлости и данас", Градска библиотека, Нови Сад, 2021.
”Илустрације зборника о детињству”,Градска библиотека, Нови Сад, 2022.