Кампањом Поведи дете у позориште покренуто је обележавање 20. марта Светског дана позоришта за децу и младе са намером да се подигне видљивост и скрене пажња на значај позоришне уметности у детињству и одрастању и њен допринос оснаживању друштва.

Из Секретаријата међународне АСИТЕЖ асоцијације стижу поруке које традиционално пише председник/ председница међународне асоцијације и гости по позиву, међу којима су важне личности активне у разним сферама друштва, а које се залажу за права деце на културу и образовање.

Поруке се традиционално тог дана читају на позорницама широм света пред извођење представа и програма, а сви чланови и пријатељи, поштоваоци асоцијације позивају да деле поруке путем својих друштвених мрежа, интервуја и различитих канала комуникације, да искористе овај дан да говоре o текућим изазовима, проблемима и актуелностима у свом раду.

За ову 2019 годину две девојчице Џоји (8 година) и Џоџи (11 година) из Аустралије чиме асоцијација подвлачи важност права сваког детета да узме учешће у културном животу друштва.

Такође, поруку је послала и Далија Аћин Теландер, кореографкиња којом је одговорила на позив као чланица националног центра АСИТЕЖ Србије.

Џоји и Џоџо су деца која похађају Кућу многости (House of Muchness), „место где млади људи могу да припадају колективу и граде осећај друштвене повезаности, развијају уметнички израз и нађу своје сроднике на пољу креативности“, у Бранзвику, Аустралија.

“Све је повезано с позориштем. Тамо где сам ја рођена позориште је веома посебно. У Индији. Иако сам била у сиротишту, знала сам да је код нас позориште важно. Моја мама је део позоришта. Ја сам део позоришта. Ја идем у Кућу многости, то је једна врста позоришта – правимо представе. Тако нешто. Свако дете има право да ради забавне ствари. Као у Кући многости, Ја радим и Боливуд, пошто се то слаже с оним одакле потичем. Све је позориште. То је тешко да се објасни”, рекла је Џоји.

Џоџо жели да буде промени свет, чланица је Дечије партије и бави се децом и идејама политике у позоришној представи.

“Позориште је важно зато што приказује приче. Приче показују генерацијама и генерацијама људи шта се догађа. Одакле су, зашто су овде и како то да су овде. Ствари које треба да знамо. Онда можемо да разумемо људе и њихово понашање. Моја прва представа била је заправо један музички фестивал у Аделеиду кад сам била у мамином стомаку. Прва позоришна представа које се сећам била је једна опера. Волим кад у позоришту мораш да користиш машту, своју машту која се разликује од било чије друге. Зато што се нешто у представи тешко види или није ту, мораш то да замислиш. Ти то измислиш”, рекла је Џоџо.

Далије Аћин Теландер је кореографкиња и културна радница са седиштем у Стокхолму. Фокус њеног вишегодишњег уметничког истраживања и стварања су извођацке уметности за бебе. Њен рад за најмлађу публику усмерен је ка истраживању кореографских пракси које се фокусирају на појачану непосредност и стимулацију публике, с циљем мултимодалног и афективног искуства. Њене представе омогућавају најмлађој публици да искуси извођачке уметности из вишеструке перспективе, путем кинестетичког као и свих осталих чула. Гледаоце доживљава као ко-креаторе догађаја и стога њихово искуство и реакције као део естетике представе.

“Уметност мора бити у слуху за природом детета, уметник мора из почетка да учи, од детета И са дететом, како би деца и одрасли постали партнери у сазнавању, маштању, стицању искустава И стварању неке боље будности. Родитељи – искусите позориште и уметност заједно са вашим дететом. Поведите дете у позориште, потом дозволите да дете поведе вас, и нас, у нова искуства”, закључила је Далија Аћин Теландер.

Овом приликом Фестивал еколошког позоришта са седиштем у Бачкој Паланци која за 25 година постојања овог Фестивала и даље нема позоришта апелује на родитеље и пријатеље деце; Да остваре услове за здраво и духовно одрастање наших најмлађих стварањем креативног окружења пуног љубави и прилика. Позориште је посебно важно у периоду одрастања стога немојте дозволити да оно у детињству вашег детета буде занемарено. Бар на данашњи дан узмите ваше дете за руку, запутите се ка неком другом граду и ПОВЕДИ ДЕТЕ У ПОЗОРИШТЕ, јер ће тамо имати прилику да ВИДИ, ЧУЈЕ, ОСЕТИ, ЗАМИСЛИ И ИЗМАШТА! И задајте себи задатак да то следеће године буде могуће чак и у вашем граду!